Bajke, priche, basne...

Ewo owde postawljajte textowe bajki, pricha, pesmica, basni, itd....

Iwica i Marica

Ivica i Marica su djeca siromašnog stolara. Bojeći se od gladi, stolarova žena (Ivici i Marici maćeha ) nagovori oca da odvede djecu u šumu , te ih tamo ostavi. Ivica i Marica čuvši njihov plan odluče bacati bijele kamenčiće i tako se vratiti kući.

Međutim, stolar odluči drugi put ostaviti djecu u šumi. Tog puta djeca ne imahu vremena skupljati kamenčiće, pa umjesto njih bacaše mrvice kruha . Nažalost, gladne šumske životinje pojedu mrvice, te Ivica i Marica ostanu izgubljeni.

Tako lutajući šumom, odjednom naiđu na kuću napravljenu od kruha (u kasnijim verzijama materijal varira od čokolade pa do marcipana ), sa šećernim prozorima. Ivica i Marica nisu mogli odolijeti, te su počeli jesti kuću. Vlasnica kuće, stara žena, pozove ih i nahrani.

Međutim, ta žena bijaše vještica , koja je napravila takvu kuću s namjerom primamljivanja i blagovanja djece . Ona zarobi Ivicu, a od Marice napravi služavku. Dok se spremala skuhati Ivicu, naredi Marici da pogleda u lonac i vidi je li sve spremno za pečenje.

Marica, posumnjavši da bi je starica mogla prevariti i skuhati, namami staricu da sama pogleda, što joj omogućuje da zatvori vrata i oslobodi brata.

Uzevši dragulje iz vještičine kuće, oni pođoše doma naći se s ocem kojem je u međuvremenu umrla žena. On više ne mora brinuti o gladi.

I živjeli su sretno do kraja života .

Pepeljuga...

Pepeljuga je bajka o lijepoj djevojci koja je ostala bez roditelja, a živjela je s maćehom i dvije polusestre - Anastazijom i Grizelom. Pepeljuga je bila tlačena s njihove strane. Radila je sve kućanske poslove, a nije joj bilo dopušteno ni spavati u krevetu, već je spavala pored ognjišta.

Jednog je dana u njihovu carstvu izašao proglas da kraljevska obitelj održava bal u sinovu čast, kako bi ondje mogao izabrati svoju buduću suprugu. Pozvane su sve djevojke iz carstva. Pepeljuga se silno radovala balu, ali je maćeha nije pustila, već joj je zapovjedila da radi kućanske poslove. Utučena Pepeljuga plakala je dok su joj maćeha i polusestre odlazile na dvor. Nedugo potom u njihovoj se kući stvorila dobra vila i načinila joj haljinu i staklene cipelice u kojoj će otići na bal. Još k tomu je stvorila i prekrasnu kočiju s konjima bijelcima. Upozorila je Pepeljuga da će čarolija trajati sve dok bat ne otkuca ponoć posljednji put. Pepeljuga se zaputila na dvor i odmah je ljepotom zasjenila sve prisutne, tako da je princ plesao samo s njom čitavu večer. Sati su prolazili, i ponoć je došla. Sjetivši se vilinih riječi, Pepeljuga je brže-bolje pobjegla s dvora. U žurbi joj se izula jedna staklena cipelica, koja je ostala princu kao jedina uspomena na nju. On nije znao ni kako se ona zove.

Pepeljuga se vratila kući prije svoje maćehe i dviju sestara. One nisu ni slutile da je djevojka koja je čitavo vrijeme plesala s princem upravo Pepeljuga. No, princ ju nije mogao tako lako zaboraviti. Obišao je čitavo carstvo noseći staklenu cipelicu, kako bi našao djevojku kojoj savršeno pristaje. Ljubomorna maćeha isprva nije htjela reći da ima još jednu kćer, ali je na prinčevo inzistiranje ipak pozvala Pepeljugu da proba cipelicu. Njoj je savršeno pristala, a princ je u prašnjavoj djevojci prepoznao onu u koju se zaljubio. Vjenčali su se i živjeli sretno.

Snezhana i 7 patuljaka...

U bajci se radi o djevojci, Snjeguljici, koja živi u dvorcu s izuzetno lijepom maćehom i njenim dvorjanima. Njena maćeha je bila čarobnica ( vještica ), a izuzetno je patila od taštine (htjela je biti najljepša na svijetu). Imala je čarobno zrcalo koje joj je na njen upit govorilo tko je najljepša žena na svijetu. Naravno, bila je to upravo ona. No kad je djevojčica izrasla u prekrasnu djevojku i riječi čarobnog zrcala su se promijenile. Maćeha se užasno iznenadila na riječi da više nije ona najljepša, nego da ju je ljepotom nadmašila njena pokćerka.

Od ljutine, maćeha je naredila lovcu da odvede Snjeguljicu duboko u šumu i kao dokaz o obavljenom poslu da joj donese njeno srce . Lovac ju nije imao srca ubiti, pa ju je pustio. Kraljici je kao dokaz o smrti donio srce divlje svinje. Snjeguljica je dugo lutala šumom, dok nije naišla na jednu kućicu, u kojoj se ispostavilo da živi sedam malih ljudi - patuljaka . Kako nije nikog bilo doma, legla je na krevet i zaspala. Patuljci su bili iznenađeni kad su je zatekli u svojim krevetima, ali im je prirasla srcu i pustili su je da kod njih živi kako je se ne bi dočepala maćeha.

No, lovac nije mogao skriti maćehi da je Snjeguljica živa. Imala je ona svoje zrcalo koje joj je reklo gdje ona sada obitava. Nije joj preostalo ništa drugo nego da stvar preuzme u svoje ruke. Ona se preobukla u staricu i jednu je jabuku načinila otrovnom. Uputila se prema kući patuljaka. Kada je stigla tamo, patuljaka nije bilo kod kuće jer su radili u rudniku . Dočekala ju je Snjeguljica koje je po kući spremala. Ljubazno je "staricu" ponudila vodom ne sluteći da je ona njena maćeha. Ona joj je u znak zahvalnosti darovala najljepšu jabuku - onu otrovnu.

Zagrizavši je, Snjeguljica je brzo, kao pokošena, pala na pod. Takvu su je zatekli i patuljci kad su se nakon posla vratili kući. Snašla ih je velika tuga. Nisu se mogli odvojiti od mrtvog Snjeguljičinog tijela. Sagradili su joj stakleni lijes i izložili je u prirodu. Tim je krajem prolazio kraljević jašući na konju . Oduševio se njenom ljepotom, iako više nije bila živa. Zamolio je patuljke da mu daju lijes s njenim tijelom, na što su oni i pristali. No, prilikom prenošenja lijesa jedan od patuljaka se sapleo, pa je od udarca lijesa od tlo Snjeguljici ispao iz grla komadić otrovne jabuke. Na njihovo veselje, oživjela je i pošla s kraljevićem u njegov dvorac, gdje je živjela s njim dugo i sretno.

3 praseta....


Majka svinja poslala je svoja tri praščića u svijet, da žive sami.

Prvi praščić napravio je kuću od slame , ali je vuk samo puhnuo u nju i raspala se. Vuk je pojeo prvog praščića.

Drugi praščić je napravio kuću od grančica , ali je vuk i nju otpuhao i pojeo drugog praščića.

Treći praščić je marljivo radio i napravio kuću od cigli . Vuk je puhao i puhao, ali nije mogao srušiti. Pokušao je prevariti praščića i ući kroz dimnjak , ali je praščić, čuvši ga, naložio vatru i pristavio kotao pun kipuće vode . Vuk, ne sluteći što ga čeka, upada u kotao skuhavši se u kipućoj vodi.


Međutim, tijekom godina je priča mijenjana i umekšavana, tako da u današnjoj verziji nitko ne biva ni pojeden ni skuhan. Prva dva praščića bježe kod trećeg brata gdje se udružuju protiv vuka. Vuk na kraju ostaje na životu , ali podučen vrijednom lekcijom, kao i prva dva praščića koja su naučila da se lijenost ne isplati.

Wuk i 7 jarica...



Koza je imala sedam kozlića. Jednog dana ona negdje ode i reče djeci da nikome ne otvaraju vrata dok se ne vrati. Kozlići su joj obećali da ne će.

Kasnije vuk dođe i stane na njihov prozor . Kozlići upitaju tko je na prozoru. Vuk slaže da je njihova majka. No, kozlići odbiše tvrdnju jer njihova majka ima bijele, a ne crne noge .

Vuk u cilju blagovanja kozlića, stavi svoje noge u brašno . Onda dođe pred vrata. No, kozlići otkriju vuka, i zaplaču sami u kući .

Kozlići se počnu skrivati. Jedan se sakrije u ormarić , jedan u veliko skladište , jedan pokraj fotelje , jedan u kadu , dva ispod kreveta i jedan u visoki sat .

Vuk pojede šest kozlića, a ne nađe onoga u satu. Sjedne ispod stabla i zaspi.

Majka koza bila je stara i mudra. Pronađe vuka i sačuva kozliće.

Ewo jedna pesmica.....

PLAWI CHUPERAK!!!

Cuperak kose obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan cuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj cuperak plavi
vec jedne Sanje iz sestog 'a'.

Pa sta?

Videces sta kad jednog dana
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo pa... pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice,
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas note i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.

Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Admin ::

Ewo jedna pesmica.....

PLAWI CHUPERAK!!!

Cuperak kose obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan cuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj cuperak plavi
vec jedne Sanje iz sestog 'a'.

Pa sta?

Videces sta kad jednog dana
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo pa... pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice,
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas note i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.

Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Owo znam napamet... Za shkolu sam uchila.... Rekla nastawnica koju bilo da nauchimo i ja nauchila tu....

P.S.owo sam cheprkala neshto po internetu i nashla i postawila temu....

Evo jedna koju je moja bf pisala za neki konkurs za skolu...

МИШ И МИШИЦА

У једном селу живео малени сиви миш. Дуго је кришом посматрао мишицу која је живела у црквеном дворишту. Били су сиромашни како само могу да буду црквени и пољски миш.
Једном се мишић осмелио, осмехнуо се мишици и изјавио јој љубав. Мишица је била срећна јер се и он њој допадао. Виђали су се посвуда и уживали у својој слободи и љубави: на ливадама, житним пољима, крај потока... Али, једном приликом, у њихово село дође градски миш – прави налицкани разметљиви кицош. Мишици се учини да би у граду лепше живела и одлучи да крене са градским дасом. Сеоски миш беше сломљен од бола, али ништа није могао да учини. Пожеле мишици све најбоље и само рече: ''Не заборави ипак пут којим ћеш отићи''. Мишици је његов савет био смешан и безначајан. Она пожури да оде са новим дасом.
Али, у граду није било како је замишљала и желела. Градски миш је имао много лепих налицканих градских мишица па њу није ни примећивао. Тужна и разочарана, она одлучи да се спакује и врати у своје село. Срећа да није заборавила пут којим је отишла.
Наравоученије: Срећа је често много ближе него што мислимо.

Sooper!

*Lady Flame*Marta ::

Evo jedna koju je moja bf pisala za neki konkurs za skolu...

МИШ И МИШИЦА

У једном селу живео малени сиви миш. Дуго је кришом посматрао мишицу која је живела у црквеном дворишту. Били су сиромашни како само могу да буду црквени и пољски миш.
Једном се мишић осмелио, осмехнуо се мишици и изјавио јој љубав. Мишица је била срећна јер се и он њој допадао. Виђали су се посвуда и уживали у својој слободи и љубави: на ливадама, житним пољима, крај потока... Али, једном приликом, у њихово село дође градски миш – прави налицкани разметљиви кицош. Мишици се учини да би у граду лепше живела и одлучи да крене са градским дасом. Сеоски миш беше сломљен од бола, али ништа није могао да учини. Пожеле мишици све најбоље и само рече: ''Не заборави ипак пут којим ћеш отићи''. Мишици је његов савет био смешан и безначајан. Она пожури да оде са новим дасом.
Али, у граду није било како је замишљала и желела. Градски миш је имао много лепих налицканих градских мишица па њу није ни примећивао. Тужна и разочарана, она одлучи да се спакује и врати у своје село. Срећа да није заборавила пут којим је отишла.
Наравоученије: Срећа је често много ближе него што мислимо.

Kaj tu piše ne razumijem?????????

To su cirilicna slova...

I jel proshla?

Admin ::

I jel proshla?

MA to bilo odavno..Bila je neko mesto...A sad koje?

Shteta..

Admin ::

Shteta..

Sta?

Pa nije 1.

Admin ::

Pa nije 1.

Pa ne znam koja je...Ne mogu da se setim...

OK!

ma plawi cuperak je najjjjjjjjj!!!!!

Xex jeste narawno! I zbog mog Marka..